Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

ZONA SLOBODNE TRGOVINE U JUGOISTOČNOJ EVROPI

Beograd, april, 2010.

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………………………3

1. VRSTE I ZNAČAJ EKONOMSKIH INTEGRACIJA………………………………4

2.PREDNOSTI I NEDOSTACI SLOBODNE TRGOVINE…………………...……….5

3.ZONA SLOBODNE TRGOVINE U JUGOISTOČNOJ EVROPI………….……….7

3.1.Geografske karakteristike……………………………………………….………7

3.2.Političke karakteristike………………………………………………….………8

4.POTREBA ZA EKONOMSKOM INTEGRACIJOM ZEMALJA JIE…….……….9

5.OSNOVNE ODREDBE MULTILATERALNOG SPORAZUMA-

PROBLEMI I PERSPEKTIVE…………………………………………………………11

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………….………14

LITERATURA…………………………………………………………………….……..15

UVOD

Savremenu svetsku privredu karakteriše proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga veća međunarodna trgovina i međuzavisnost privreda različitih zemalja. Uporedo sa ovim procesima, od kraja 80-tih godina prošlog veka i raspada socijalnističnog bloka, teče i proces ekonomske tranzicije zemalja bivšeg socijalističkog bloka.

Upravo procesi globalizacije i tranzicije imaju dominantan uticaj na privrede u regionu Jugoistočne Evrope. Naime, nakon pola veka eksperimenata sa socijalističkim načinom privređivanja ove zemlje su se opredelile da centralno-plansku zamene tržišnom privredom.

Na tom putu, kao osnovno opredelenje ovih zemalja, ističe se priključenje Evropskoj uniji (EU), integraciji koja je do sada doživela najveći stepen ekonomskog povezivanja - od zone slobodne trgovine do ekonomske unije. Međutim, ove zemlje u ekonomskom, ali i širem društveno-političnom smislu znatno zaostaju za sadašnjim članicama EU što otežava njihov napor ka priključenju EU.

Budući da je integrisanost zemalja Jugoistočne Evrope u EU još uvek neizvesna, kao jedno od rešenja je identifikovano formiranje regionalne integracije ovih zemalja kao međufaza ka njihovom potpunom priključenju EU. Na ovaj način postiglo bi se nekoliko ciljeva. Najpre, većom liberalizacijom trgovine podsticala bi se privredna saradnja što bi u krajnjoj liniji dovelo do veće trgovine, priliva investicija i, posledično, većeg privrednog rasta. Sa druge strane, na ovaj način bi se stvorile mogućnosti za povećanje konkurentnosti nacionalnih privreda i preduzeća iz ovih zemalja, što je jedan od neophodnih uslova za priključenje EU.

Na kraju, efikasno funkcionisanje regionalne integracije bio bi neka vrsta testa političke i ekonomske spremnosti za uključivanje u EU.

1. VRSTE I ZNAČAJ EKONOMSKIH INTEGRACIJA

Još u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda protekcionizma u merkantilističko vreme, počela je da širi ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene države, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme snižavanje carina je bio, uglavnom, čin koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19. veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, što je bio uvod u ono što mi danas poznajemo kao ekonomske integracije.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]